Maчевање

Дефиниција

Мачевање у ширем смислу означава борилачку вештину у којоj се два противника боре хладним оружјем (мачсабљa, флорет) које држе у руци те њиме покушавају убости или сасећи противника. У ужем смислу, мачевање се користи као назив спорта у којем се два такмичара боре прописаним оружјем и заштићени су одговарајућом заштитном опремом.

историја

У античком периоду, мачевање по први пут постаје предмет организованог и систематског истраживањаучења и вежбања. То значи да је мачевалац систематским радом стекао знање о мачевању и упражњавао одређени тип и врсту (школу) мачевања која има своје карактеристике по којима се разликује од других школа, а сталном вежбом је усавршавао своју вештину. По први пут се појављују плаћени учитељи мачевања. Такође, ова епоха доноси и прве ограђене просторе у којима се вежба мачевање. У Грчкој су то углавном били полуотворени простори, а у Риму поред полуотворених и затворени простори. Вежбаонице су се појавиле првенствено из потребе да се током зимског периода, кад су углавном у свим културама ратне активности прекидане, мачеваоци вежбају и одржавају у доброј борбеној форми.

Период средњег века уноси додатне новине у вештину мачевања. Од пада Рима до XIII века постоји доминација варварског, углавном инстинктивног мачевања, да би од XIII до прве половине XV века дошло до усавршавања саме вештине мачевања. Прве витешке школе мачевања отварају се почетком XIII века, а мачевање се изучава не само као вештина, већ и као етика – мачевалац средњег века је првенствено витез. Мач се користи не само у светлу технике и вештине, већ и у светлу вереистине, добра, храбрости, дакле једном речју витештва.

Савремено доба доноси нове промене у вештини мачевања. Мачевалачка вештина која се до краја века упражњавала као борбена и део општег образовања сваког господина или официра, се постепено трансформише у спорт. Основне узроке ове трансформације треба тражити у променама које је са собом донео XVIII век – забране ношења мачева уз цивилно одело, забране везане за двобоје, настојања да се пацификује грађанска класа, да се спречи настанак несрећа и повреда приликом вежбања, промене у правилима мачевања (двобој до прве крви), настанак нових врста мачева и заштитне опреме, јачање такмичарског духа капитализма и развој великог броја спортова и слично. Уз све то мачевање постаје доступно женама и деци.

Како је хладно оружје временом због напретка ратне технике изгубило првобитни значај, мач и сабља остају само симболично у саставу парадних униформа многих војска, а мачевање се од ратне вештине и средстава за решавање особних спорова (двобој) претвара у модеран олимпијски спорт, који користи савремену електронску технологију за регистрацију погодака.

Дисциплине и правила

Мачевање је као спорт укључен у програм модерних Олимпијских игара већ на Играма у Атини 1896. Ипак, због бројних разлика у постојећим правилима у првим годинама тог спорта било је доста неспоразума, који су коначно разрешени 1913. године оснивањем Међународне мачевалачке федерације или краће ФИЕ (од француског назива Fédération Internationale d’Escrime). Та година се сматра и почетком развоја модерне ере мачевалачког спорта.

Мачевалачко такмичење у Београду око 1920. године

У мачевању постоје три такмичарске дисциплине, које се разликују по врсти оружја (мач, сабља, флорет) и делу тела противника на којем се признаје погодак, а који се назива важећа површина.

У дисциплини флорет, важећа површина поготка или бода је само убодом од 500 грама тежине у торзо противника, а неважећи убоди су ноге, руке и глава.

У дисциплини сабља, важеће површине поготка су торзо, руке и глава. Погоци се врше сечењем или убодом. Неважеће површине су ноге.

Код флорета и сабље, поштује се првенство напада од стране противника и ограничене су на површину борилишта или планше.

У дисциплини мач, погодак важи по целој површини противниковог тела, не важи предност напада. Обострани погодак рачуна се за сваког борца по један поен. Поени се рачунају само убодом, који не смеју бити мањи од 750 грама, да би апарат регистровао погодак.

Флорет
Сабља
Мач
Мачевалачко борилиште или планша

За све три дисциплине, борилишта или планше су исте површине, од 14 метара дужине и до 1.20 до 1.50 метара ширине. По 2 метра од средине борилишта повучене су попречне линије, иза којих борци, сваки са своје стране, заузима став за почетак борбе. На почетну линију враћају се борци након сваког признатог поготка. Осим тога, постоје линије које означавају крајње границе борилишта преко којих борци не смеју прелазити за време борбе. У све три дисциплине, проласком поред противника иза његових леђа или сударом, борба се зауставља и борци се враћају у почетни став.  Поени се региструју преко електричног апарата, светлосним и звучним сигналом. Борци су са апаратом повезани каблом, који прати кретање сваког борца напред назад. Сваки борац мора да има одговарајућу заштитну опрему, тестирану од стране „FIE“: маску, јакну, под јакну, панталоне и рукавицу.